Dok se ceo svet divi Pikasovim delima i ženama na njima, malo ko zna da su na tim portretima genija iz Malage žene koje je Pikaso "uništio i odbacio".

Silvija Plat, Virdžinija Vulf, Antonijeta Rivas Merkado, Karolin fon Gunderode i Marina Cvetaeva, deo su liste žena koji su bile prevrane i koje su slomljenog srca ostale napuštene. Pablo Pikaso, sigurno velika ljubav svih njih, bio je taj koji je zakopao u dubinu njihovih duša kolac razočarenja.

Međutim, one nisu bile jedine žene koje su išle putem od ljubavi do ludila nakon susreta sa Pablom Pikasom. Bilo ih je i pre i posle njih, a konačan spisak žena koje su poželele da Pikasa nikada nisu srele nije utvrđen.

Kako je Pikaso tretirao žene najbolje je opisala njegova unuka Marine, koja je napisala knjigu o dedi i posebno istakla njegov odnos prema ženama: „On ih je potčinio svojoj animalnoj seksualnosti, pripitomio ih, opčinio ih, progutao ih i zdrobio ih na svoja platna. Nakon što je mnogo noći proveo izvlačeći iz njih esenciju, kada bi ih posve uništio, on bi ih odbacio."

Pikaso je ranio srca ovih žena bez nadoknade i spalio sve njihove nade bez ostavljanja traga. Biografi su zabeležili da je Pikaso nevinost izgubio u bordelu, a naviku da se zabavlja sa prostitutkama nasledio je od oca, kojem je odlazak u javnu kuću bio redovan nedeljni ritual.

Magazin Cultura Colective izdvojio je i opisao odnos Pikasa sa sedam posebnih žena.

Njegova prva ljubav i duža veza bila je Fernanda Olivije. Ušla je u njegov studio kako bi se sklonila od kiše i ostala sedam godina trpeći prevare i poniženja. Pikaso je govorio da je voli, ali je imao brojne afere sa drugim ženama. Jedna od njih bila je Fernandina prijateljica  Marsel Humber, koju je zvao Eva Gouel.  O Evi, koja se razbolela od raka ili tuberkuloze, govorio je lepe stvari, bio je sa njom i kada je umirala, ali je baš u tom trenutku njene najveće bolesti ipak ušao u vezu sa sa mladom Gabi Depardje, kao i sa raznim drugim ženama nakon nje.

Nakon Evine smrti Pikaso odlazi u Rim i tamo se upoznao sa ruskom balerinom Olgom Hohlovom.

Hohlova je rođena u Niezinu (danas Ukrajina) i imala je 25 godina kada je upoznala Pikasa. Ona je definitivno bila žena koja je najviše uticala na umetnika iz Malage, pošto je slikar od viđanja sa njom korenito promenio svoj slikarski stil. Njih dvoje su dobili sina Pola, i zbog porodičnih slika na platnu svet je mislio da se Pikaso konačno skrasio. Ipak, sve je bilo potpuno drugačije.

Dok je slikao porodične motive imao je aferu sa Mari-Terezom Volter, koju je upoznao kada je bila 17-ogodišnjakinja, a on je imao 46. godina. Živela je u istoj ulici u kojoj su Olga i Pikaso. Olga je za ovu aferu znala, ali je ćutala sve dok Mari-Tereza nije ostala trudna sa Pikasom i rodila ćerku Maju. 

Međutim, i to je trajalo kratko. Pikaso se ubrzo se zaljubio u Doru Mar i to samo godinu dana pošto se Maja rodila. Mari-Tereza je završila tragično, obesila se četiri godine posle smrti velikog slikara.

Ali vratimo se na Doru Mar. Dora Mar (Teodora Marković), Jugoslovenka, Hrvatica, bavila se  fotografijom. Pikaso je i njen lik prelio na platno, a njen portret  „Žena koja sedi u plavoj haljini“, slika iz 1939. godine prodata je na aukciji za 29 miliona dolara. Ona je bila Pikasova  životna saputnica sve do aprila 1944. godine kada se Pikaso po ko zna koji put ponovo zaljubio.

Nova žena zvala se Fransoaz Žilo koja mu je  dala svoju nevinost i koja je jedina žena koja je napustila Pikasa, a ne on nju. Ona mu je rodila dvoje dece i 11 godina nakon što ga je napustila napisala je knjigu "Život sa Pikasom" koja je bila bestseler. Pikaso se toliko razbesneo zbog ove knjige da nikada više nije govorio sa njom i decom.

Sa 79 godina zaljubio se i oženio sa Žaklin Roke, koja je njegova druga zakonita žena i poslednja koju je voleo. Njoj je posvetio  preko 400 njenih portreta. Međutim, i nju je uništio, sebi je oduzela život 1986. godine.

Umro je u aprilu 1973. godine, usamljen, bez dece i unučadi.