Buduća Vlada Srbije trajaće četiri godine – tako je još u izbornoj noći obećao Aleksadar Vučić. Do sada - neviđeno u eri vladavine naprednjaka. Ali ovoga puta vlast ima ispred sebe i EXPO 2027 kao motiv. ''Priliku svih prilika'', kako je taj projekat nazvao predsednik Srbije u predbožićnom obraćanju na svom instagram nalogu.
Kao što su se nekadašnji režimi dičili petogodišnjim, Aleksandar Vučić nada se da će se hvaliti svojim, ali petnaestogodišnjim planom promene Srbije. Jeda od tih promena mogla bi da bude i na mestu današnjeg Sajma koji bi, kako je najavljeno, trebalo da prestane da postoji na mestu na kom se nalazi i da bude premešten na obod grada. A sve u cilju jedne manifestacije – EXPO 2027, piše
N1.
Rodilo se, valja ga ljuljati, a treba podsetiti i koliko je planrano da taj detalj na drugačijem licu Srbije košta. Za sada se ukupni troškovi kreću oko milijardu evra, prema onom što je predviđeno u budetu, država planira da da 578 miliona za EXPO i 418 miliona za izgradnju nacionalnog fudbaskog stadiona.
Novac bi trebalo da dođe iz kredita, a treba dodati i troškove koje ćemo naknadno saznati, za liniju voza do nove lokacije.
„Ceo projekat će, kako je rekao predsednik da košta 15 milijardi. Pre 10 dana je Saudijska Arabija dobila domaćinstvo pravog velikog EXPO 2030 i saudijski zvaničnici su rekli da će njih taj projakat koštati između sedam i osam milijardi. Ja bih voleo da vidim šta je to što će toliko da košta, izgradnja novog Sajma u suštini“, kaže novinar Miša Brkić.
„Ako uzmemo jednostavnu računicu i kažemo da bi trebalo da se vrati možda za 20 godina, to bi značilo da treba da se vraća 50 miliona godišnje, to je dosta visok zahtev. Industrija događaja ide u pravcu organizovanja manjih izložbi, sepecijalizovanih događaja i velikog broja izložbi koje se organizuju pri hotelima ili kongresnim centrima“, smatra profesor Ekonomskog fakuteta Goran Petković.
Troškovi državnih projekata neretko narastu tokom izvođenja i nekoliko puta pa će biti neophodno da se nadziru.
„EXPO nema kapacitet da podigne srpsku ekonomiju. To je mali projekat, to nije infrastrukturni projekat. To nije odluka Irske da dovede IT i farmaceutske kompanije i da im da pogodnosti i da eksplodira kao država. Ili da napravi panamski kanal..To je sajam. Cela stvar se kamuflira da bi se sakrilo rušenje Beogradskog sajma“, ocenjuje Miša Brkić.
I tu nije kraj. Sve što je potrebno da se izgradi, radiće se po posebnom zakonu koji je takođe upitan jer se njime zaobilazi redovna procedura javnih nabavki, ubrzava eksproprijacija na primer. Na sve to dolazi i priča sa početka da će jedan od simbola Beograda da bude srušen i premešten.
Komentari
0
Pošalji komentar
stranica 1 / 1